O kakvoj multiplikaciji govorite kada se stalno obrće jedna te ista svota novca (onih početnih 22 milijarde).
Šta je sa novcem koji se odliva privatnim bankama na ime dugova i posle ispari iz sistema? Ko će to da nadoknadi? Čime pokriti dodatnu proizvodnju i razmenu? Isključivo kreditima? Pa oni su i doveli do stanja opšte nelikvidnosti i zaduženosti.
Da li ste svesni da gro dinara u opticaju nije emitovala država, nego privatne banke bukvalno "iz vazduha" u vidu depozita bez pokrića. Reč je o žiralnom novcu koji postoji samo na računima i nema nikakvo pokriće u gotovini, a često ni u robi i uslugama?
Da li podržavate ovo defakto krivotvorenje novca? Zašto bi neki privatnici (makar bili privatne banke), imali pravo da falsifikuju novac? Zar emisija novca ne bi po Vama trebala biti isključiv prerogativ države?
Da li ste svesni da ni Ustav, a ni Zakon o bankama ne poznaju kategoriju "multiplikacije depozita"? Zar vi kao čovek, a ne samo ekonomista ne vidite tu očigledan problem?
Da li je i Narodna Banka Srbije zapravo privatna banka obzirom da nikome u državi ne polaže račune? I ako da, čija je to banka? Zar ne mislite da javnost ima pravo zna?
Za postojeći bankarski sistem se često može čuti da se zasniva na "poverenju". Da li ga to čini jednom gigantskom Ponzi šemom u čijoj osnovi takođe leži poverenje naivnih i neupućenih?
Ako privatne banke učestvuju i to daleko više u dinarskoj emisiji, zašto se uvek diže povika na državu kada želi da štampa pare? Zašto niko ne postavi pitanje "štampanja" knjiškog, tj. žiralnog novca u višestruko većim iznosima i to dominantno u špekulativne svrhe ili u potrošnju?
Kako to da je emitovanje državnog novca (papirnog i kovanog) inflatorno, a privatnog nije?
Nadam se da niste još otišli na pecanje i da će odgovoriti na ova pitanja.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 06 maj 2009 00:53
Nikola Turajlić
Poštovani g. Miljković!
Pročitavši Vas tekst pala mi je na um misao kako i dobra teorija ne može biti primjenjiva u praksi.
Mislim da ne grešim ako ustvrdim da je jedan od najvećih generatora nelikvidnosti država, državne i paradržavne organizacije i javna poduzeća. Kada bi ovi platili svoje dugove situacija bi se iz temelja promenila. Ako bi ZZO platila dug privatnoj apoteci, ova distributoru lekova i ovaj dug Galenici, ne bi trebala država celom lancu davati kredite za likvidnost.
Dalji generatori nelikvidnosti su trgovinski lanci koji kupljenu robu koriste kao robne kredite i time finansiraju svoje širenje, što se može onemogućioti zakonskom regulativom.
Medjutim očekivati da vlada i njeni plate svoje dugove i da pritisne svoje sponzore da izvšavaju
obaveze prema dobavljačima je iluzija jednako provodiva kao vaša "teorija".
Kada se ima u vidu i činjenica da je većina nelikvidnih firmi u gubitku, to je postizanje podnošljive likvidnosti praktično neizvodivo.
Navedeni razlozi uzrokuju i neefektivnost multilateralne kompenzacije.
U svakom slučaju ideja o ribolovu Vam je najproduktivnija i nadam se da ću prilikom dolaska u BG biti dočekan ribom s roštilja.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 06 maj 2009 02:16
demi
Cekajte malo, ovo objasnjenje poreskog kredita je mnogo neozbiljno!
Kako vi ne vidite da na ovaj nacin poklanjate 10miliona dinara ovoj privatnoj firmi? Kako ne vidite koja je tu diskriminacija u odnosu na ostale firme koje mogu da plate porez? Citao sam 3 puta, nadajuci se da nisam najbolje razumeo??
Molim vas nemojte vise da se brukate ovakvim idejama.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 06 maj 2009 14:08
Branko S.
Nadam se da se gospodin Miljković samo šalio, ali da ga za svaki slučaj bar opomenem:
Budžet, i sredstva u njemu, jesu samo planska kategorija, a ne izveštaj o aktuelnim depozitima. Ili da se poslužim terminologijom autora, to je isto kao kada mali Mikica zamisli šnenokle (od dva jajeta), a nema ni kokoš, ni jaja, ni novac da ih kupi...I rođaci na selu su ostali bez novca, pa nisu mogli da gaje kokoške, a kada nema kokošaka, nema ni jaja. Ili obrnuto.
Te fiktivne milijarde (ili jaja),treba upravo da "stignu" od svih onih koji imaju obavezu da plaćaju poreze ( ili su rođaci malog Mikice), ali je jedini problem da su oni (većina) u blokadi i da to ne mogu da urade. Dakle, ne postoje milijarde ne postoje podsticaji, ne postoji jeftini novac...postoje samo bajke...a za bajke smo malo veliki.Ostaje im samo mali Mikica. Ali i on raste.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 06 maj 2009 17:34
Miloš
Autor bolje da je pecao nego što je ovaj predlog davao.
Od ničega je teško stvoriti nešto sem ako to nije Ponzijeva šema (gde neki dobiju nešto a većina ostane i bez onog što je imala).
Možemo dati poreske kredite nekima ali pod tržišnim uslovima da bi smo izbegli diskriminaciju. Pitanje je kako to uraditi u situaciji kada se poreski prihodi smanjuju?
Kada bi se silni krediti koje ćemo dobiti iskoristili za pomoć proizvodnji bilo bi lepo ali kako podeliti pare a da se ne bace u provaliju bez dna. Pre ili kasnije krediti moraju da se vrate.
Jednostavno nije moguće očuvati ovu privrednu strukturu ni kod nas ni u svetu. Proizvodni kapaciteti su predimenzionirani na globalnom nivou a zakoni fizike neumoljivi (nema dovoljno sirovina za sve).
Ovo što se dešava i kod nas i u svetu su jednostavno primenjeni zakoni fizike. Stiglo se do kraja puta jednog načina organizovanja privrednog života i vreme je da se dese strukturalne promene.
A strukturalne promene koje će biti nužne su da će se društveno bogatstvo morati ravnomernije raspodeliti, da će profitne stope biti znatno niže a rasponi u prihodima znatno manji jer jednostavno nije moguće da neki imaju enormno mnogo a većina enormno malo. Neko će reći da je to socijalizam a ja bih pre rekao da je to nova društevna ravnoteža koja će morati da se uspostavi i to ne lokalno već globalno.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 07 maj 2009 12:55
MP
@Miloš
Ja bih sa tobom na pecanje,pa da zajedno sačekamo novu globalnu društvenu ravnotežu.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 13 maj 2009 17:36
Miloš
@MP
Vrlo rado bih na pecanje ali pred nama su, najblaže rečeno, zanimljiva vremena uspostavljanja nove društvene ravnoteže. Biće sve samo ne dosadno pa verujem da neće biti vremena za pecanje (pre bih rekao da ćemo proći kroz period borbe za golu egzistenciju).
.jpg)
O kakvoj multiplikaciji govorite kada se stalno obrće jedna te ista svota novca (onih početnih 22 milijarde).
Šta je sa novcem koji se odliva privatnim bankama na ime dugova i posle ispari iz sistema? Ko će to da nadoknadi? Čime pokriti dodatnu proizvodnju i razmenu? Isključivo kreditima? Pa oni su i doveli do stanja opšte nelikvidnosti i zaduženosti.
Da li ste svesni da gro dinara u opticaju nije emitovala država, nego privatne banke bukvalno "iz vazduha" u vidu depozita bez pokrića. Reč je o žiralnom novcu koji postoji samo na računima i nema nikakvo pokriće u gotovini, a često ni u robi i uslugama?
Da li podržavate ovo defakto krivotvorenje novca? Zašto bi neki privatnici (makar bili privatne banke), imali pravo da falsifikuju novac? Zar emisija novca ne bi po Vama trebala biti isključiv prerogativ države?
Da li ste svesni da ni Ustav, a ni Zakon o bankama ne poznaju kategoriju "multiplikacije depozita"? Zar vi kao čovek, a ne samo ekonomista ne vidite tu očigledan problem?
Da li je i Narodna Banka Srbije zapravo privatna banka obzirom da nikome u državi ne polaže račune? I ako da, čija je to banka? Zar ne mislite da javnost ima pravo zna?
Za postojeći bankarski sistem se često može čuti da se zasniva na "poverenju". Da li ga to čini jednom gigantskom Ponzi šemom u čijoj osnovi takođe leži poverenje naivnih i neupućenih?
Ako privatne banke učestvuju i to daleko više u dinarskoj emisiji, zašto se uvek diže povika na državu kada želi da štampa pare? Zašto niko ne postavi pitanje "štampanja" knjiškog, tj. žiralnog novca u višestruko većim iznosima i to dominantno u špekulativne svrhe ili u potrošnju?
Kako to da je emitovanje državnog novca (papirnog i kovanog) inflatorno, a privatnog nije?
Nadam se da niste još otišli na pecanje i da će odgovoriti na ova pitanja.
Pročitavši Vas tekst pala mi je na um misao kako i dobra teorija ne može biti primjenjiva u praksi.
Mislim da ne grešim ako ustvrdim da je jedan od najvećih generatora nelikvidnosti država, državne i paradržavne organizacije i javna poduzeća. Kada bi ovi platili svoje dugove situacija bi se iz temelja promenila. Ako bi ZZO platila dug privatnoj apoteci, ova distributoru lekova i ovaj dug Galenici, ne bi trebala država celom lancu davati kredite za likvidnost.
Dalji generatori nelikvidnosti su trgovinski lanci koji kupljenu robu koriste kao robne kredite i time finansiraju svoje širenje, što se može onemogućioti zakonskom regulativom.
Medjutim očekivati da vlada i njeni plate svoje dugove i da pritisne svoje sponzore da izvšavaju
obaveze prema dobavljačima je iluzija jednako provodiva kao vaša "teorija".
Kada se ima u vidu i činjenica da je većina nelikvidnih firmi u gubitku, to je postizanje podnošljive likvidnosti praktično neizvodivo.
Navedeni razlozi uzrokuju i neefektivnost multilateralne kompenzacije.
U svakom slučaju ideja o ribolovu Vam je najproduktivnija i nadam se da ću prilikom dolaska u BG biti dočekan ribom s roštilja.
Kako vi ne vidite da na ovaj nacin poklanjate 10miliona dinara ovoj privatnoj firmi? Kako ne vidite koja je tu diskriminacija u odnosu na ostale firme koje mogu da plate porez? Citao sam 3 puta, nadajuci se da nisam najbolje razumeo??
Molim vas nemojte vise da se brukate ovakvim idejama.
Budžet, i sredstva u njemu, jesu samo planska kategorija, a ne izveštaj o aktuelnim depozitima. Ili da se poslužim terminologijom autora, to je isto kao kada mali Mikica zamisli šnenokle (od dva jajeta), a nema ni kokoš, ni jaja, ni novac da ih kupi...I rođaci na selu su ostali bez novca, pa nisu mogli da gaje kokoške, a kada nema kokošaka, nema ni jaja. Ili obrnuto.
Te fiktivne milijarde (ili jaja),treba upravo da "stignu" od svih onih koji imaju obavezu da plaćaju poreze ( ili su rođaci malog Mikice), ali je jedini problem da su oni (većina) u blokadi i da to ne mogu da urade. Dakle, ne postoje milijarde ne postoje podsticaji, ne postoji jeftini novac...postoje samo bajke...a za bajke smo malo veliki.Ostaje im samo mali Mikica. Ali i on raste.
Od ničega je teško stvoriti nešto sem ako to nije Ponzijeva šema (gde neki dobiju nešto a većina ostane i bez onog što je imala).
Možemo dati poreske kredite nekima ali pod tržišnim uslovima da bi smo izbegli diskriminaciju. Pitanje je kako to uraditi u situaciji kada se poreski prihodi smanjuju?
Kada bi se silni krediti koje ćemo dobiti iskoristili za pomoć proizvodnji bilo bi lepo ali kako podeliti pare a da se ne bace u provaliju bez dna. Pre ili kasnije krediti moraju da se vrate.
Jednostavno nije moguće očuvati ovu privrednu strukturu ni kod nas ni u svetu. Proizvodni kapaciteti su predimenzionirani na globalnom nivou a zakoni fizike neumoljivi (nema dovoljno sirovina za sve).
Ovo što se dešava i kod nas i u svetu su jednostavno primenjeni zakoni fizike. Stiglo se do kraja puta jednog načina organizovanja privrednog života i vreme je da se dese strukturalne promene.
A strukturalne promene koje će biti nužne su da će se društveno bogatstvo morati ravnomernije raspodeliti, da će profitne stope biti znatno niže a rasponi u prihodima znatno manji jer jednostavno nije moguće da neki imaju enormno mnogo a većina enormno malo. Neko će reći da je to socijalizam a ja bih pre rekao da je to nova društevna ravnoteža koja će morati da se uspostavi i to ne lokalno već globalno.
Ja bih sa tobom na pecanje,pa da zajedno sačekamo novu globalnu društvenu ravnotežu.
Vrlo rado bih na pecanje ali pred nama su, najblaže rečeno, zanimljiva vremena uspostavljanja nove društvene ravnoteže. Biće sve samo ne dosadno pa verujem da neće biti vremena za pecanje (pre bih rekao da ćemo proći kroz period borbe za golu egzistenciju).